Legende o vampirima, tako popularne među ljubiteljima horora, zapravo su zasnovane na čistoj istini. Ljudi koji se užasavaju dnevne svetlosti, imaju žute zube nalik očnjacima, nokte slične životinjskim i alergiju na beli luk stvarno postoje, da ne pominjemo one koji nose pretežno crnu odeću, imaju implantirane očnjake i noću ujedaju starije dame (ponekad pređu na mlađe). Uzgred, činjenica da napadaju starije dame nije nikakav mit; u regionu Kalinjingrada je jedan tinejdžer ubio dvoje penzionera tokom specijalne vampirske ceremonije. Najokrutniji događaj zbio se u Velikoj Britaniji pre 4 godine. Tada je sedamnaestogodišnji tinejdžer zaklao svoju komšinicu, iščupao joj srce i ispio krv da bi stekao besmrtnost.
Gotovo svaka nacija ima legende o vampirima koji noću progone ljude i piju im krv. U tim legendama vampiri su okrutna, bezdušna, poluraspadnuta stvorenja. Na primer, u slovenskoj mitologiji postoji verovanje da vampir neće pobeći iz groba ako se u njega baci kukuruz. Vampir će, veruje se, čitavu noć biti zauzet brojanjem kukuruznih zrna.
A onda se imidž vampira promenio. Danas je to enigmatski seksi superstar koji poseduje neobične osobine: voli krv, mrzi beli luk i boji se sunca. U srednjem veku je legenda o vampirima dopunjena informacijom da se oni boje svete vode. Ta je priča ostala mit sve dok 1963. godine britanski lekar Li Ajlis nije došao do zapanjujućeg otkrića: vampir-vukodlak nije ništa drugo do žrtva genetske patologije po imenu porfirija.
To je veoma retka bolest – ima je jedna od 20 000 osoba. Telo ne proizvodi crvena krvna zrnca i u krvi osobe nema dovoljno kiseonika i gvožđa što na sunčevoj svetlosti izaziva raspad hemoglobina. Kada se osoba obolela od porfirije izloži suncu, na koži će joj se uskoro pojaviti čirevi i rane i može vema brzo umreti. Bolest takođe može izazvati deformacije nosa, ušiju i hrskavica; prsti počinju da se savijaju; koža oko usta postaje suva i otkriva desni koje poprimaju žućkastu boju jer se porfirin taloži na zubima. Beli luk koji stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca u telu zdrave osobe, izaziva pojačavanje simptoma kod obolele osobe. To je sve praćeno oštrim i jakim bolovima, pa tako porfiričari često pate i od mentalnog invaliditeta.
Kada se sumiraju svi simptomi ove bolesti, dobija se verna slika TV vampira. U Francuskoj je, na osnovu simptoma koje je opisao doktor Ajlis, u 17. veku više od 30 000 ljudi proglašeno vukodlacima. Svi su obešeni. Češki arheolozi su otkrili groblje iz 11. veka (o čemu je i Treće oko pisalo). U grobovima je pronađeno 13 osoba sa vezanim rukama, odsečenim glavama i grudima probijenim drvenim kocem.
Porfirija nije zarazna bolest ali je nasledna: ako jedan od roditelja boluje od porfirije, postoji 25 odsto verovatnoće da će je imati i dete. Danas oboleli od ove bolesti dobijaju specifičnu terapiju – injekcije na bazi krvne plazme. Nažalost, porfirija nije istražena niti se može izlečiti. Velikim farmaceutskim kompanijama se ne isplati da finansiraju dugogodišnja medicinska istraživanja koja bi dovela do pronalaska adekvatne terapije, jer je bolest retka i teško da će zaraditi koliko zarađuju, na primer, na lekovima za pojačavanje seksualne potencije koje će sigurno kupiti ogroman broj ljudi.