U septembru 1999. nad istočnom Srbijom, Makedonijom i Grčkom viđen je niz svetlećih predmeta koji su se, u pravilnom rasporedu, šetali nebom. Leteći objekti su svojim vatrenim tragom i žarkom svetlošću pomalo ličili na komete. Nije prijavljen nijedan bliski susred niti direktan kontakt.
Niko zvanično nije prokomentarisao ovakav neidentifikovani vazdušni saobraćaj, ali iz dobro obaveštenih vazduhoplovnih krugova procurele su informacije da su objekti primećeni i iz vazduha.
Piloti više kompanija izvestili su o tome šta vide ne pridajući tome posebnu pažnju. Sam let tih formacija očigledno nije bio opasan po avione pa su izostali specijalni izveštaji. Leteći objekti nisu radarski identifikovani, što bi moglo da znači da je reč o posebnom materijalu ili su pak u pitanju neke druge pojave. Činjenica da NLO-i nisu ostavili konzistentan trag na radarskom ekranu – mada je bilo nekih zamrljanih nagoveštaja – moglo bi da znači da su u pitanju loptaste munje ili neki sličan prirodni fenomen.
Kontrola letenja nad Srbijom želela je da se o ovom fenomenu raspita i kod Grka. Nazvan je jedan od kontrolora letenja u Atini i postavljeno mu je pitanje da li su i oni primetili nešto slično. Odgovor je bio potvrdan, i ne samo to – ispričao je neverovatnu priču.
PRIČA KONTROLORA LETENJA
Jedan od atinskih kontrolora letenja, Petar Petropulos, bio je naročito zbunjen i mada je napisao izveštaj, rekao da ne očekuje da mu iko poveruje. Petropulos je 4. septembra 1999. u 19 časova došao na posao u oblasnu kontrolu letenja Atina.
Kaže: ‘Posla je bilo, ali ne toliko. Pilot Lufthanze mi je prvi ukazao da mu se čini da ga prati vojna formacija. Proverio sam – svi naši avioni bili su na zemlji. Postojala je mogućnost da Ameri rade nešto na svoju ruku, pa sam bio oprezan.’
Postoji u takvim slučajevima čitav niz postupaka i on ih je sve uradio. Prvo se raspitao kod Beograda – odovoreno mu je ‘da nekog boga očigledno ima’, ali da to što leti nije identifikovano. Grčki vojni bezbednosni organi rekli su mu da nema ničeg posebnog, a od susednih sektora dobio je odgovor u stilu: najbolje je da se praviš lud.
Kad je avion ‘Lufthanze’ ušao u radarski domet – pošto Grčka nema puno radarsko pokrivanje, a Amerikancima ne pada na pamet da im ustupe sliku sa nekog od svojih radara na grčkoj teritoriji – Petropulos je naredio pilotu oštar manevar. Za momenat su se ciljevi razdvojili. Kad je pilot saopštio da su mu leteći objekti ponovo prišli, Petropulos je bio ubeđen da su u pitanju NLO-i sačinjeni od metala i da, ko zna zbog čega, ne žele da budu otkriveni radarom.
Pošto su sada bili gotovo ispod aviona ‘Lufthanza’, pilot ih je jasno video i uzbuđeno javio: ‘Menjam izjavu! Nisu u pitanju vojni avioni! To su okrugle letelice, najverovatnije bez posade, idu istom brzinom kao i mi i poseduju svetla, prilično promenljiva po intenzitetu i nijansi. Preovlađuju zelena i crvena svetla. Mada ne vidim mlazne tragove, za njima ostaje narandžasti trag.’
Istu formaciju video je i pilot ‘Svisera’, koji je leteo na visini od tri stotine metara niže, u suprotnom smeru. Čudnu narandžastu svetlost video je i kapetan ‘Bangladeša’.
VATRENA LOPTA U LUFTHANZI 621
Petropulos je izvestio najbližu vojnu bazu, ali oni očigledno nisu bili raspoloženi da proveravaju šta se zbiva ili nisu smeli! Pilot Lufthanze je panično kontaktirao kontrolu letenja.
– Atina radar, molimo vas za promenu visine. Moramo odmah da poniremo!
– ‘Lufthanza 621’ slobodno snižavanje do nivoa 160: zauzmite kurs 210. Treba li vam pomoć?
– Ovi ludaci su nam ubacili sondu, ili šta li je već, u avion!
– Opištite sondu. Da li je došlo do oštećenja?
– To je užarena lopta koja vibrira, prečnika oko pola metra. Stjuardesa tvrdi da prolazi kroz ljude. Panika u avionu među putnicima je kompletna! Užas!
– Ima li oštećenja na trupu? Možete li da upravljate avionom?
– Izgleda da nisu oštetili trup. Imamo manje kratke spojeve, a nismo sigurni ni u navigacione instrumente.
Petropulos je tada, da kasnije ne bi bilo kasno, izdiktirao posadi uputstva z sletanje u Atinu, samim tim prinudivši posadu da to i uradi. Avion je inače trebao da ide za Kairo.
Pilot je počeo da ponavlja naređenja, a onda se veza prekinula. Mada je imao problema sa upravljanjem, kapetan ‘Lufthanze’ uspeo je da obavi bezbedno spuštanje u Atinu. Pregledom je ustanovljeno da nije bilo oštećenja spoljnih delova aviona, ali je iznutra, pored sagorele elektro-instalacije, bilo tragova sagorevanja. Posada nije znala da objasni kada je vatrena lopta napustila avion, bili su suviše zauzeti svojim problemom.
Mada je obostrana veza sa kontrolom bila prekinuta, nemački piloti su bili uvereni da neće biti ugrožavanja letenja, i to ne samo zbog toga što su ih Petropulos i drugovi pratili radarom, već i zato što se u takvim slučajevima raščisti čitava oblast kako bi avion u nuždi sleteo. Kontrolori su upravo to i uradili i sve posade aviona, koji su čekali za dozvolu za prilaz atinskom aerodromu, nestrpljivo su čekali rasplet.
Kontrolor na tornju se, pošto se ‘Lufthanza’ spustila na pistu, raspitao o stanju putnika. Sledila je neverovatna informacija: svi, uključujući i kabinsko osoblje, bili su u – dubokom snu. Period buđenja trajao je od pet do petnaest minuta, uz aktivnu asistenciju lekarske ekipe.
Kada su se probudili, više nisu znali ništa o vatrenoj lopti, pa su se piloti našli u čudu. Napravili su izveštaj, odmorili se jedan sat, a onda nastavili dalje.
NASRTAJI NA IZRAELSKI AVION
Atinskog kontrolora Petropulosa očekivala je još jedna neprilika. Kada je avion ‘Lufthanza’ dodirivao pistu, pilot ‘El Al’ izraelske kompanije, prijavio je da vidi formaciju od osam krupnih letećih objekata i obratio se kontoli:
– Imate li kakve informacije o ovom saobraćaju?
– Već mi je prijavljeno. Nema informacija da li je reč o zemaljskim objektima.
– Znači, ‘mali zeleni’?
– Ne znam šta da vam kažem.
Petropulosov kolega na drugom sektoru mu je dobacio kako i njemu raportiraju susrete sa neidentifikovanim letelicama. Kao da ih je tog trenutka iznad Gečke bilo nekoliko desetina.
Konačno su reagovali i njihovi vazduhoplovni oficiri, ali su akciju prepustili američkim avionima. Petropulos je dobio obaveštenje da će nekoliko aviona uzleteti da izvrše identifikaciju nepoznatih ciljeva.Nakon poletanja vojnih aviona, kao da su se NLO-i razbežali, više nije bilo informacija o njima. Petropulos je, međutim, na radarskom ekranu video da ona neidentifikovana formacija i dalje ide paralelno sa izraelskim džamo-džetom. Upravo kada je hteo da upita posadu da li svoje pratioce još vide, i da ih zamoli za opis, učinilo mu se da je predvodnik NLO eskadrile naglo skrenuo i to prema avionu pod njegovom kontrolom. Naredio je odmah skretanje:
– ‘El Al 740′, odmah skrenite u desno. Neidentifikovani objekt vam ide sa desna na levo, na istoj visini! Udaljen je nešto više od dve milje’
Pošto treba vremena da komande prihvate akciju pilota, kontoloru Petropulosu se činilo da prolazi večnost dok se dva cilja nisu poklopila i koji sekund kasnije razdvojila. Posada ‘El Al’ -a je odahnula:
– Taj kučkin sin nas zamalo nije udario! To je nešto ogromno, sivo, ne… zeleno, a sada je sve blesnulo u crveno.
– Imate li nekih problema?
– Verovatno je neki putnik pao u kabini, ali se nadamo da nije strašno. Mi smo u redu, ali preplašeni. Ovo je stvarno čudo!
– Je li to veliko?
– Veći je od našeg aviona, ali nekako kao balon. Mogao bih se zakleti da sam video, na gornjem delu, nešto što liči na komandni most. Živih bića ne verujemo da ima. Sada je nestao, vidite li ga na radaru?
– Ne, nemam ništa više na radaru.
– Atina, hvala vam na akciji. Spasili ste nam glave. Samo…
– Slušam.
– Hoće li nam iko verovati za ovo čudo, mislim – da li se vaša slika na radaru snima?
– Ne! Ja ću napisati izveštaj, ali znate kako, samo će me lekari na redovnom godišnjem pregledu malo detaljnije pregledati.
– To i nas čeka. Hvala još jednom što ste nas spasili od sudara!
Kontrolor Petropulos je zamolio da ga zamene, napisao je kratka izveštaj i saopštio šifru da mu je dosta posla te večeri. Dugo godina je trebalo da javnost sazna za ovaj slučaj.
conopljanews.net
